Can anyone confirm his previous salary as chief thief?
It wasn't as much as one would imagine. Less than the Australian average in fact. Sometime ago, I read somewhere that his salary was, and please don't quote me on this, somewhere between $50,000 and $70,000 (AUS). Still a lot of money for Macedonia but not enough to buy him a 600,000 Euro Mercedes. The car pictured above is in fact state owned and not Nikola's private car.
I could never understand why people couldn't see right through DPMNE. Everything was always right there in plain sight should you choose to notice it.
What did people think was happening during years of intensive negotiation with Greece. Gruevski promised EU membership as part of his party platform, they knew full well there was only one way that was going to happen. DPMNE was always prepared to compromise on a name change, it was Greece that was holding out for a better deal
It was never about the name. Macedonians have been wiling to compromise on the name since independence, FYROM? The sticking point with Greece has always been the details. Basically Greece wants exclusive rights to the name Macedonia, almost like a copyright. They don''t want Macedonians to use it in any way shape or form. The name of the country is only a small piece to that puzzle.
They finally got what they wanted from Zaev. We could have been North Macedonia, dating back to even Georgievski's days, but now we aren't even allowed to use "Made in Macedonia" on exported goods, or reference our forefathers as Macedonians in our textbooks.
The devil is always in the details.
Originally posted by Liberator of MakedonijaView Post
Wikileaked American document from 2008 writing how Gruevski supported the changing of Macedonia's name to the 'Republic of Northern/North Macedonia'
I could never understand why people couldn't see right through DPMNE. Everything was always right there in plain sight should you choose to notice it.
What did people think was happening during years of intensive negotiation with Greece. Gruevski promised EU membership as part of his party platform, they knew full well there was only one way that was going to happen. DPMNE was always prepared to compromise on a name change, it was Greece that was holding out for a better deal
It was never about the name. Macedonians have been wiling to compromise on the name since independence, FYROM? The sticking point with Greece has always been the details. Basically Greece wants exclusive rights to the name Macedonia, almost like a copyright. They don''t want Macedonians to use it in any way shape or form. The name of the country is only a small piece to that puzzle.
They finally got what they wanted from Zaev. We could have been North Macedonia, dating back to even Georgievski's days, but now we aren't even allowed to use "Made in Macedonia" on exported goods, or reference our forefathers as Macedonians in our textbooks.
The devil is always in the details.
People just aren't willing to accept the truth, the use of the VMRO name by the party gives off the illusion they are patriots.
I know of two tragic histories in the world- that of Ireland, and that of Macedonia. Both of them have been deprived and tormented.
Граѓаните на Македонија и меѓународната јавност се во исчекување на резултатот од референдумот за уставно прецизирање на името со географска додавка кон Македонија, како дел од спогодбата со Грција, чие исполнување, пак, е услов за влез во НАТО и започнување на преговорите со ЕУ веќе напролет.
И додека кај мнозинството граѓани на Македонија сé повеќе се профилира ставот да се гласа „ЗА“, партијата ВМРО-ДПМНЕ, на чело со нејзиниот политички и државнички неук лидер Мицкоски со неговиот страв од конкретен став, потоа нивниот извршител во власта и сега најистурен играч за бојкот – кој сé уште се одѕива на функцијата претседател на државата, Иванов, заедно со неколку маргинални партии – сателити и псевдо патриотски здруженија се напрегаат од петни жили со негативна пропаганда и притисоците врз вмровското членство и простодушните и неуките граѓани да изнудат помасовен бојкот на референдумот. Со тоа заговараат земјата, наместо конечно да тргне кон Европа и кон просперитетна иднина, да остане во зачадената Балканска крчма на перонот од кој заминува последниот воз.
Зошто вака се однесува ВМРО-ДПМНЕ кон референдумот кога и во изборната програма во 100 чекори, и во проширената и надградена програма, и во бројните манифести, прогласи и декларации повеќе од десет години референдумското изјаснување на „народот“ го поставуваше како задолжителен услов за било каков договор околу спорот за името со Грција? Зошто се плаши ВМРО-ДПМНЕ од референдум?
Така се однесува и се плаши затоа што како партија за единаесет години не успеа да постигне никаков договор, но, затоа, пак, десетина изборни циклуси по ред добиваше (предвремени парламентарни, локални, претседателски) „патриотски“ сурфајќи на добитната флоскула: името не го даваме! Зошто, иако во дебатите околу референдумот челниците на партијата се декларираат како „нови дечки“, односно како трета и четврта генерација партиски политичари без багаж и опашки, кои форсираат нови политики, сепак, повеќето од нив не се ни нови, ни без опашки.
Покрај багажот и опашките, новото раководство на партијата има проблем и со „папочната врска“ која и натаму го поврзува октроираниот лидер и дел од неговото опкружување со поранешниот лидер и со неговиот систем на владеење – груевизмот. Има ли поголем доказ за сé уште непресечената папочна врска од фактот кој беше неуверливо демантиран, дека на лидерските средби се нудела поддршка на референдумот во замена за амнестија на криминализираното поранешно фамилијарно лидерство на партијата кое од многуте обвиненија повеќе е во судските сали отколку дома.
Всушност, ВМРО-ДПМНЕ не се плаши од референдумот, туку работи и сака тој да се одржи (ако не беше така преку своите инсталации во Уставен суд ќе го стопираше референдумскиот процес) – ама да не биде успешен, односно да нема цензус и мнозинството да бојкотира и да биде против! Идејата е на тој начин да се исфорсира паѓање на актуелната влада, да се организираат предвремени избори и на бранот на незадоволството на граѓаните и со кампања со лажни вести, во што оваа партија максимално се извешти – да се обиде да се врати на власт. Па како власт да ја спаси „фамилијата“ од кривична одговорност за сторените криминали, меѓутоа и да ја амнестира и партијата од штетните приоритети и политики кои ја доведоа земјата на работ од амбисот, како и од криминалите кои ги правеше како правен субјект со помош на кои стана најбогата во Европа.
За остварување на оваа своја цел ВМРО-ДПМНЕ игра на стратегијата на кратко паметење на „својот народ“ – како што знае лицемерно да ласка. При тоа се однесува како во единаесетте години владеење партијата да „ни лук јала, ни на лук мирисала“, едноставно си ги „мие рацете“ од сé лошо што им стори на државата и граѓаните со „груевизмот“ како авторитарен систем на владеење, со заробената држава и со политичкиот организиран криминал од невидени размери. Сепак, и покрај многуте „измиени“ мозоци кои и натаму веруваат на лажната пропаганда, мнозинството, и покрај летаргијата во која некои делови од него повремено запаѓаат, кога треба се освестува, не заборава и соодветно реагира.
Меѓутоа, во овие моменти кога пропагандата на ВМРО-ДПМНЕ станува агресивна, лажлива и арогантна, не треба да се заборави на една, низ времето потврдена карактеристика на партијата. Станува збор за лошите и штетни приоритети кои ги практикува, односно пристапот на партијата кон најзначајните прашања за државата, нацијата и граѓаните. Во такви прилики „патриотската“ ВМРО-ДПМНЕ (речиси) секогаш како партија била на погрешната страна, така што крајниот епилог се сведувал на една чудна константа: она што е корисно за државата е штетно за партијата и обратно! На ваквата партиска стратегија, ненамерно и наивно своевремено укажа екс-лидерот Никола Груевски. Имено, коментирајќи го извештајот на ад-хок комисијата на Собранието за настаните на „црниот понеделник“ (24.12.2012), кога тајната полиција насилно од собраниската сала ги исфрли пратениците на опозицијата и новинарите, тој кажа дека под уцена морале да го потпишат извештајот во интерес на Македонија, а на штета на ВМРО-ДПМНЕ! И, бидејќи беше во интерес на државата, а на штета на партијата, иако го потпишаа, заклучоците не ги спроведоа, туку ги прогласија за „палома хартија“!
Со ваков пристап ВМРО-ДПМНЕ во далечната 1991 година, по примерот на нејзиниот тогашен патрон – сестринската партија ХДЗ, предлагаше Македонија да прогласи независност со уставен закон (се знае што се случи потоа во Хрватска), но по многу убедувања на крајот го прифати референдумот. Патем, за да ѝ олесни на владата на ХДЗ која војуваше со ЈНА, заговараше отворање јужен фронт во Македонија! Во 2001, иако учествуваше во обликувањето на Охридскиот рамковен договор и раководеше со Владата на широката коалиција, партијата им остави на своите пратеници за негова имплементација во Уставот, како и сега за референдумот – „да постапат“ по сопствено убедување. За среќа кај дел од пратениците преовлада разумот и амандманите беа донесени. Во 2008, откако Македонија беше оневозможена да стане членка на НАТО на самитот во Букурешт, тогашниот претседател на САД, Буш, сугерираше да се интензивираат разговорите со Грција, за кусо време да се најде решение за името и брзо да се влезе во Алијансата, но Груевски и партијата ја игнорираа таа можност како стратешки приоритет и врвен интерес на Македонија и на граѓаните и се определија за партискиот интерес – организираа предвремени избори за „да добиеле 63 пратенички места, а со тоа и одврзани раце да расчистат со уцените на Албанците и Грците“.
Веднаш потоа почна „антиквизацијата“ со копање подлабоки идентитетски корени во антиката, зашто словенските им биле многу „плитки“, со што ѝ дадоа аргументи на Грција да ги воведе „ерга омнес“ условот за името, иако до тогаш се разговараше само за географска одредница за надворешна употреба, како и идентитетските прашања. Тоа беше сторено со цел ВМРО-ДПМНЕ да победува на избори, да си го продолжува владеењето, да ја зароби државата и криминално да се богати. Конечно, во најцрниот период за Македонија од 24 декември 2012, „црниот понеделник“ – уривањето на демократијата и парламентаризмот, до 27 април 2017 – „крвавиот четврток“, кога и по цена на граѓанска војна, воен пуч и пропаѓање на државата – повторно како приоритет се постави интересот на партијата пред интересот на државата, со цел – насилно зачувување на власта и спас од одговорност на криминализираното државно-партиско раководство. Во овој контекст треба да се посматраат противењата на ВМРО-ДПМНЕ на Законот за јазиците и спогодбите со Бугарија и Грција.
Таа игра ја игра сега и со референдумот, ставајќи ги партиските пред државните и интересите на граѓаните. Кога мнозинството од домашното општество, меѓународната јавност и лидерите на највлијателните држави и на најмоќните светски асоцијации тврдат дека излегувањето на референдумот и гласањето е последна и историска шанса за државата и граѓаните за стабилизација, безбедност и напредок, а огромно мнозинство од граѓаните се за влез во НАТО и ЕУ, ВМРО-ДПМНЕ јавно е без став, наводно остава луѓето „да постапат според свое уверување“, а во заднина, создава услови и форсира тивок бојкот со цел референдумот да не успее.
Овие неколку денови пред референдумот и неколкуте денови по него се последна шанса ВМРО-ДПМНЕ да застане еднаш на вистинската страна во вакви судбински мигови и настани, да покаже јасна намера дека сака да се реформира и да ѝ помогне на државата во евроатлантските интеграции, реформите и напредокот. Инаку, како и во слични ситуации во минатото, ја очекуваат поделби и внатрешни конфликти, бидејќи партијата е идеолошки дезориентирана, со слаб кадровски потенцијал, без коалициски капацитет и со урнисан меѓународен углед.
A faction of VMRO-DPMNE, behind Jove Kekenovski, Filip Petrovski and other members of DPMNE, called for an extraordinary party congress aimed at creating a new and purified VMRO-DPMNE, after the party's division of the caucus as a result of the vote on constitutional changes.
Update
На Мицкоски му се ниша тронот, партиското членство незадоволно и разединето
Од најмоќна партија, ВМРО-ДПМНЕ деновиве ги доживува најтешките моменти. Со лидер чии одлуки наидоа на остри критики, партијата особено е на удар после одлуките на Мицкоски да не заземе став на референдумот, а сега и да ги исклучи од партијата пратениците кои гласаа „за“ отворање на Уставот.
Дали на Мицкоски му се заканува симнување од тронот и дали партијата ќе ја надмине кризата која се создаде откако седум пратеници се одметнаа и гласаа спротивно од партиската волја?
Од партијата велат дека членството е разочарано, поделбите се продлабочуваат, а фракционерството се зајакнува. Доколку не се преземат структурни реформи постои можност и за формирање на друга партија која силно ќе му парира на Мицкоски.
Десничарите кои се се уште верни на партиската идеологија, бараат кадровски промени, но и смена на претседателот. Филип Петровски, поранешен висок функционер на ВМРО-ДПМНЕ, бара итно закажување на конгрес за избор на нов лидер.
-Груевски и Мицкоски, тоа е исто затоа што вториот е поставен од него на фалсификуван конгрес. 10 месеци работат на тоа да ја умрат партијата. Сите потези до сега беа погрешни и со намера да се демотивира членството. Наместо да се спротивстави на погубните политики, Мицкоски работи на амортизација на тие што се против него. Оди од грешка во грешка. Требаше да заземе јасен став за референдумот, па макар и погрешен, но тој ги остави луѓето на цедило – вели Петровски.
Тој вели дека членството на партијата никогаш нема да ја прифати одлуката што Собранието ја донесе во петокот кога со 2/3 мнозинство беше изгласана иницијативата на Владата за пристапување кон уставни измени. Веќе од утре, вели Петрески, може да се очекуваат протести против промена на уставното име.
Со самото тоа се зголемува јазот во ВМРО-ДПМНЕ, затоа што некогаш најлојалните и најпожртвувани функционери сега се наоѓаат на другата страна на оградата. Крсто Мукоски, Елизабета Канческа Милевска, Сашо Василевски на некој начин се спогодија со власта. Заев денеска изјави дека нема пречка да се прифатат нивните услови, за во иднина сите осум пратеници од опозицијата кои гласаа „за“ во петокот, да го дадат својот глас и за уставните амандмани.
Дека членството го вперува прстот во Мицкоски како виновен за ваквата ситуација, тврди и Самоил Малчески кој со години го критикува управувањето со партијата. По настаните од петокот, вели тој, несомнено е дека ВМРО-ДПМНЕ се наоѓа пред голем вантрепартиски предизвик.
-Наеднаш се отворија многу апетити, некои и нереални, за претседателското столче. Во овој момент на партијата и треба единство на сите прогресивни сили во одбраната на Уставниот и правниот поредок, во борбата за враќање на достоинството на Собранието на Република Македонија и на функцијата пратеник! Јавно ги повикувам пратениците во Собранието на Република Македонија кои се пазареа како да се на сточен пазар за да гласаат и гласаа за отварање на Уставот да ги вратат мандатите бидејќи го разочараа членството на ВМРО ДПМНЕ кое со месеци не спиеше за тие да можат удобно да се сместат во пратеничките фотелји! Доколку имаат и малку морал одма ќе го направат истото бидејќи без ВМРО ДПМНЕ и неговото бројно членство овие луѓе никогаш не би станале пратеници! – порачува тој.
Сепак Малчески не верува дека е можно во моментов да дојде до смена на партискиот лидер, но затоа се уште апелира на внатре-партиски реформи. Според него потребен е нов партиски Статут и Мицкоски да иницира генерален реизбор на сите партиски тела и органи.
Иако пратениците, кои во петокот гласаа спротивно на партискиот став, наидоа на гнев и омраза, особено присутна на социјалните мрежи, сепак голем дел од членството има разбирање за нивната ситуација. И Малчески и Петровски се против одлуката да бидат исклучени од партијата.
-Мислам дека одлуката беше избрзана! Требаше да ги повика пратениците кои ја понижија функцијата пратеник со тоа што дозволија да се пазарат како да се на сточен пазар и да побараат да ги вратат мандатите! – вели Малчески.
-Мицкоски ги остави луѓето на цедило, кога почнаа да притискаат по пратениците немаше како да ги заштити. Сега ги отуѓи уште повеќе и ги внесе тие немири и неединство во партијата – смета Петровски.
Овој вторник се празнува најголемиот празник за партијата, Денот на македонската револуционерна борба. Откако го воведе како државен празник во 2007 година, ВМРО-ДПМНЕ овој ден не го дочекала во поочајни услови. Со разединето членство и разочарани симпатизери, како што велат од партијата, атмосферата во Белата палата е сигурно премногу траорна за било каква прослава.
VMRO-DPMNE leader Hristijan Mickoski was interviewed on Alsat M television tonight, where the host asked him questions in Albanian, he had a translation, and then answered in Macedonian.
At one explanation from the host, he replied with "po" which in Albanian means "yes". After this, the host asked him if he knew Albanian.
- "I understand yes. There's nothing wrong with that. Knowing different languages can only make you a better person", answered Mickoski.
VMRO-DPMNE leader Hristijan Mickoski was interviewed on Alsat M television tonight, where the host asked him questions in Albanian, he had a translation, and then answered in Macedonian.
At one explanation from the host, he replied with "po" which in Albanian means "yes". After this, the host asked him if he knew Albanian.
- "I understand yes. There's nothing wrong with that. Knowing different languages can only make you a better person", answered Mickoski.
He was caught on video embracing Ahmeti and happy to see him over a month ago.
Not sure if he is talking crap that he knows, knowing a few words does not mean you understand a language.
I will give him the benefit of the doubt though.
Verata vo Mislite, VMRO vo dushata, Makedonia vo Srceto.
Comment